vreme: mart 2006.godina

Krenuh u Španiju vozom uz kraće boravke u Parizu i Beču.
Imah sreće sa kondukterom i dade mi najbolja spavaća kola sa popustom na lepe oči. Korisna informacija ako ne možete ili ne želite bez kreveta uveče: nemojte rezevisati, već na bum u samom vozu. I samo šarmantno.
U Beču je padao sneg, a ja sam poneo samo prolećnu varijantu. Da mi nije bilo kišobrana, pokisao bih ko Amos. Beč iovako nije zanimljiv grad, ako izuzmemo muzeje i dešavanja iz visoke kulture, pa se plan i raspored nametnuo.. mada super izgleda kad zabeli. Uistinu sjajni muzeji. Najšarmantniji: Butterfly Museum, što je ustvari botanička bašta u Musem Quartir-u koji se mora obići. Neću vam otkrivati detalje, već samo reći: ako želite da nadjete momenat (pa makar i prividnog) unutrašnjeg mira, ovo je pravo mesto. Datum polaska: 3 mart (biće bitno već za koju rečenicu).
Uhvatio voz iz Pariza za Irun, tamo pričao sa nekim čudnim ljudima, stigao ujutru u suncem obasjanu Taragonu, doručkovao, uhvatio oko 9-ke naredni voz u 11 bio u Valensiji. Datum: 10 mart. Temperatura: 28! Otišao odmah do nekog spa i welness centra na planini Calderona, jedan je od najboljih u Evropi, ako ne i najbolji.
Par dana kasnije krenuo kolima za Alicante, svratio do Benidorma uveče na zezanje. E sad, Benidorm: posebna priča - jedno od ludjih mesta. Već sam bio u par navrata tu. Ovo mi je bio peti obilazak španskih obala: Costa Brava i Costa Blanca. Uvek me je mrzelo da idem na treću, iako sam čuo za par zanimljivih mesta. Dugačka je obala, a puna gotivnih gradića i plaža. Svako mesto prosto mami da se vidi, popije koje pivo uz masline i kako to već treba da ide... Da se vratim na Benidrom (a završim dramaturski gleadno veliku upadicu... hi, hi, hi izdvaja se po brdu gde se nalazi 6-7 ogromnih diskoteka (npr. Pacha, Amnesia i sl.) koje van sezone ljudi posećuju tokom vikenda. Ali, onda se skupi ekipa iz svih mesta na obali +/- 100 km i atmosfera je paklena... Tokom leta je još veći pakao, brdo izgleda kao mravinjak iz daljine... nepodnošljive guzve, turisti, alkohol, gudra i verovatno znatno manje seksa (isto kao na Ibiza isla).
Elem, stigoh do Alicante-a, na svoj rodjendan, 12-og. Temperatura: 32!? OK, ovo je i za Španiju neuobičajeno, i pored svih globalnih klimatskih promena koje imaju tendenciju da sparuše našu divnu Srbiju i (nemili) okoliš (što bi Hrvati rekli)... Grad koji zovu i predstavlja se kao grad sunca. Tokom čitave godine na glavnim gradskim plažama se mogu zateći ljudi, životinje, spodobe i kreature... Kada sam stigao, plaže su bile pune: ljudi koji bleje, piknikuju ili prave lunch brake, igraju odbojku, rolaju i sl. More je hladno u to doba, ali i ovo je više nego dovoljno... za dobro raspoloženje. A svi se smeju. Zanimljiv detalj: za Costa Blancu i naročito ovaj grad se vezuje odredjena vrsta belih golubova, koji su (kao takvi) jedini prisutni, u velikim količinama. Grad je vazda pun turista ili dodjoša (ponajviše Engleza i Nemaca) koji su se skučili tu nakon zaslužene/prerane i blagodarne penzije. No, nije preterano heavy gledati tu gomilu kada je sve nekako... cool. Grad koji uživa u svojem položaju, ljudima, gužvi, samome sebi. Extra. Definitivno obići, na par dana, ostalo je preterivanje.
Završio sam na nekom malom ostrvu preko puta. Čitav dan se smucao po istom, a uveče u maloj krčmi (od dve postojeće) proslavio rodjendan sa lokalnim ribarima i ispratio (nepotrebnu) gomilu poziva i poruka. Propisno se nalio lokalnim rumom i rekao sebi: svaki put kad možes rodj. slavi što dalje od rodnog mesta. Uzeo sobu u jednom od par postojećih hotela (samo ovaj je radio). Divan pogled na more, kao i enterijer. Hotel ima samo 5 soba i svaka je uradjena u drugačijem maniru. Nemaju brojeve, već se imenuju po morskim životinjama. Deru (tipa 100 jura), ali jbg, vredelo je, zarad puštanja promaje kroz glavu. Ostao par dana u Alicante-u, pa zapalio do mesta Cartagina, 100 km na jug (poput one na tlu Tunisa - treba obići - rasturena je, ali se neverovatno oseća duh prošlosti). Vratio se u Valensiju kršeći sva moguća ograničenja i, konačno, zapalio za Madrid.
U Madridu sam već bio, ali više u prolazu, tako da sam drugog dana krenuo u obilazak znamenitosti. Uistinu impresivna arhitektura se može videti na glavnim gradskim trgovima (koji ujedno služe i kao saobraćajnice, tj. kružni tokovi). Centar je obeležen ulicama koje naziv imaju uradjene na ploči sazdanoj od tipičnih španskih pločica. Glavni štos nije u nazivu, već gotivnom crtežu koji ga prati. Veoma simpatično. Dobar motiv za samostalnu foto izložbu. Nažalost, trenutno se nema nerava. Posle 40-te... Za blejanje veoma prijatan grad. Otvoren, a kako i ne bi bio, kad je svake godine u prva dva evropska grada po posećenosti. Dobar za kupovinu svake vrste...
Mnogo stranaca (uglavnom Evropljana i latinosa) ovde radi, studira ili jednostavno živi (uglavnom u Alicante varijanti).
Odoh do muzeja Prado. Za obilazak je potrebno jedno čitavo popodne ili dva. Ako te interesuje umetnost, to ne treba propustiti... ipak, ne očekuj Luvr (lošije su se organizovali, a i daleko je manji, iako spada u 10 najznačajnijih u svetu). Ufur je nešto tipa 5-6e, a kao što verovatno znaš, svugde u (normalnom svetu) ćeš dobiti popust (čitaj popriličan) ako imaš neki studentski ID. Mada, to u ovom slučaju, stvarno znači mnogo… Nedeljom je ulaz dž, ali čuo sam da su gužve radikalne, tako da se nisam upuštao u takve akcije. Verovatno ćeš zaključiti nakon obilaska da Velaskez i Goja nisu mogli sami naslikati toliko (i tolika) dela, već su imali škole, učenike i volju da završavaju tudje radove. To se da zaključiti i po stilskim promenama, različitim koloritima i sl. Ali, marketing je čudo... Galerije su im katastrofa, ne treba se cimati oko toga. Furaju neku polunaivu i mrtvu umetnost, nezanimljivi realizam sa nacionalnim motivima. Ali, pored muzeja se nalazi i botanička bašta, koja je poprilično raznorodna. Klima pogoduje uzgajanju tropske flore. Ipak, ne može se porediti sa najvećom u Evropi, onom u Atini koja se pruža u nedogled i gaji sekvoje. U blizini je i park Reina, najveći u Madridu, sa ogromnim jezerom u sredini (i nekolicinom manjih) i gomilom gotivnih spomenika, gradjevina, pjaceta, kolonada i svih ostalih arhitektonskih elemanta. Naročito preporučljiv za studente I godine. Imaju šta naučiti. Elem, centralno jezero pruža i mogućnost blejanja na (iznajmljenom čamčiću). Ako sretnete nekog zanimljivog u ovom gradu, bleja, šetnja, piče i izležavanje su najpogodnija varijanta za upoznavanja bilo koje vrste... Tip naročito pogodan za poetski nastrojene pojedince (i grupe?!). Strong recomendment: kad god nemaš šta pametnije da radiš, pravac u neki park. Ako je vreme pogodno, većina ljudi leži na travi (i pored oznaka), ima dosta i onih koji nose instrumente, pa čak i sviraju sasvim ok. Ovo se ne odnosi na (profi) zabavljače. Kada pada kiša: trčanje. Vazduh je kvalitetniji, a zglobovi manje trpe!
Restorani su sjajni, ali poprilicno skupi. No, ako si gurman, svugde možeš naći nešto zanimljivo... Probati bela vina tipa Muskat (tu spada i Mistela, koja je karakteristična za Valensiju, ako natrčis, ne pitaj koliko košta...). Koristi metro, popodnevne gužve umeju da ubiju... Bunari popuste, koji čak i u onim renomiranim radnjama mogu da budu značajni. Ipak, za kupovinu treba ići u Las Rozas Village, što je tržni centar u Las Rozas-u, fancy kraju na periferiji. Idealan za trčanje i odmor, jer imaju poluprirodno uredjen park neverovatne površine. Kazina na pretek, a drugi po velicini (posle portugalskog jeste Gran Casino de Madrid, velelepna mamipara). Eto nekih globalnih iskustava.
A sada ono što sve nas ponajviše zanima: klubovi. Počećemo od fancy varijante, a završiti na semi alternativnoj. Prvo upozorenje: ne očekuj previše. U odnosu na Beograd, većina prestonica i kao čuvenih gradova za izlaske su nejaki... Od branch akcija: lokalni Buda bar, definitivno najbolji u Evropi, nalazi se na periferiji - A6 La Coruna pravac - u blizini jednog odličnog kazina (ako te krene sreća... a i u suprotnom), Pacha (nalazi se u centru i ne treba je posebno opisivati... najbolji lanac klubova na svetu), klub na 30m (vidi se na uglu je preko puta) od Pache čijeg se imena ne sećam, malo je u dark fancy fazonu, Du:om (adresa je indikativna: Princesa 1), Moma (nije nešto ultra fancy uradjen, ali je dobra atmosfera i svi djuskaju, ipak mesto za strance, diplomate i sl.). Ovaj poslednji potpada pod klasu sala, kako ih oni nazivaju, što znači da je klub za djuskanje, baš. Ima ih još par poznatih (neki koji ima 80-te u nazivu, takodje u centru, bio je baš ok). Ulaz u dobrim klubovima je 15 jura, uz konzumaciju. Za house ići u Copeliu i Room. Nalaze se blizu Puerta del Sol, sam centar koji treba obići zbog arhitekture i sl. Iz glavne ulice (verovatno je Avenida del Sol) ćeš u bočnim naći gomilu barova u kojima se narod uveče baš opija i bulazni. Mislim da je zanimljivo iskustvo otići makar jednom i priključiti se nekim nenormalnim ekipama koje ćeš pronaći u svakom opijalištu, a ulice su podugačke... Ovaj deo ne možeš promašiti, jer ćeš videti reku ljudi i... alkohola.
A (malo) alterantivniji elektrozvuk se da čuti u npr: Macumbai (u centru, kod vozne stanice Chamartin), Sonnora (tipa breakbeat, chemical punk i sl.).
Narod im je relativno (čitaj poprilicno) priglup, neinformisan i itekako neobrazovan. Mentalno neuključen, a tvrdoglav. Gadna kombinacija. Komunikaciju zbog štednje nerava usmeravati u krajnje praktičnim pravcima. Ne očekivati da znaju išta od engleskog ili bilo kojeg drugog jezika do maternjeg.
Šta reći na kraju o Madridu... nakrala se stoka destruktivna koja voli da ždere, pa su im (po meni) arhitektura, restorani i high class radnje najveća uzdanica. Grad koji ipak treba obići, makar jednom.
Do sledećeg putopisa ..... :)